Jeste li ikad poželjeli da ste prilikom svojeg rođenja pod jastuk dobili i upute za upotrebu života?
Neobično je pitanje, zar ne? Što bi bilo da svatko sve radi ponovno i sam za sebe. Mislim na stvaranje iskustava, svakodnevnog života, posebnih prilika. Neke su stvari već potpuno poznate, a nitko nas nije upozorio? Jeste li sigurni da vas nije upozorio, da niste dobili neki znak? Razmišljate… I koja vam se misao javlja u glavi?
“Pa da sam imao/imala odgovor, sigurno bih znao/znala unaprijed i bilo bi mi lakše!”
No, jeste li sigurni?
Sigurno ste čuli izreku: “Pametan uči na tuđim, a budala na vlastitim greškama.” Svejedno, svatko od nas bolno, i uporno, i snažno, i bez pridavanja važnosti mogućim iskustvima u svom okruženju želi svoje osobno iskustvo, na “svoj” način. Jer ipak, možda smo i čuli tuđe primjere, svakako nešto piše i na internetu, ili je mama rekla, ali…
To je ponekad hrabrost, ali često je i neodgovornost prema okruženju. Trebali bismo barem pitati i čuti iskustvo druge osobe. S tom informacijom možemo biti spremni na idući korak.
Naravno, ponekad i pitamo pa dobijemo zadovoljavajući odgovor. Ponekad očekujemo da ćemo dobiti detaljni prikaz nekog posla, ili čak poroda, svejedno je o čemu se radi.
No, ja vas pitam, koliko pažljivo slušate odgovor? Koliko ga cijenite? Svaki odgovor, tj. nečije iskustvo proživljena je situacija umotana u trud, sreću, brigu, veselje, napor… Iskustvo se ne može kupiti i zato nema cijenu, mora ga se steći. A dobar savjet zlata vrijedi. Bi li naša iskustva bila lakša i brža ako bismo više cijenili tuđa, znali pitati i slušati?
